ISTORIJA EAP-A

EAP je razvijen 1940-ih u Sjedinjenim Državama, kada je Drugi svetski rat imao veliki uticaj na američku ekonomiju. Zaposleni su otišli u vojsku, ali su se iz rata vratili traumatizovani i često su utehu tražili u alkoholu. U isto vreme medicinska profesija je počela da vidi zavisnost kao bolest koja se može lečiti. U početku su sami zaposleni prepoznali kolege sa problemima zavisnosti od alkohola i motivisali ih da se uključe u lečenje koje im je poslodavac pružao. Vremenom su ovaj zadatak preuzeli socijalni radnici i psiholozi koji su zaposlenima pomagali u rešavanju drugih psihičkih problema. Istovremeno, doneti su zakoni i smernice koje su obavezale radne organizacije da uspostave programe lečenja zavisnosti.

Sedamdesetih godina prošlog veka, kada je humanistička psihologija (sa najistaknutijim predstavnicima kao što su  Rogers, Maslow, Berne i dr.) bila u prvom planu, koja je isticala značaj ličnog razvoja, menja se način pristupanja pomoći u okviru EAP-a, tj. zaposleni su mogli dobrovoljno da se obrate za pomoć ako su imali lične probleme koje su želeli da reše uz pomoć psihologa. Za korišćenje EAP-a više nije bilo potrebno da neko prepozna znakove problema kod pojedinca i uputi ga za pomoć. Do tada, EAP-ovi su bili interni, što znači da su ih sprovodili zaposleni u kompaniji. Tokom ovog vremena, počeli su da se pojavljuju ​​spoljni pružaoci EAP usluga. Kompanije su često imale i interne i eksterne (unutrašnje i spoljašnje) EAP-ove kako bi iskoristile prednosti oba modela.

Osamdesetih godina prošlog veka, EAP je počeo da se širi svetom. Prvi EAP izvan SAD-a se pojavio u Japanu i Velikoj Britaniji. Takođe, na tržištu su se pojavile tzv. Work/life usluge. One su bile odvojene od EAP-a i imale su za cilj da pomognu pojedincu da pronađe negu za decu, starije roditelje itd.

Nakon 2000. godine, EAP je počeo da se širi u Evropi pošto su velike međunarodne kompanije želele da zaposlenima širom sveta obezbede pristup EAP-u.

2002. godine osnovan je Evropski forum Employee Assistance (EAEF) sa ciljem da poveže EAP provajdere i obezbedi da se EAP u Evropi sprovodi u skladu sa relevantnim standardima kvaliteta.

U početku su kompanije u Evropi bile nesklone EAP-u jer se poslodavcima nije isplatilo ulagati u nešto što se tiče privatnog života i lične odgovornosti pojedinca. Ubrzo su, međutim, poslodavci počeli da shvataju da se radnoj organizaciji zapravo isplati da zaposlenima ponudi stručnu pomoć u rešavanju problema.

U Evropskoj uniji su 2005. godine usvojene smernice prema kojima je prevencija stresa na radnom mestu obavezna. Kao rezultat, interesovanje za EAP je poraslo, jer su poslodavci bili obavezni ne samo da spreče nesreće na radu, već i da identifikuju i smanje psihosocijalne rizike na radnom mestu.

Počeci EAP-a u Adria regionu sežu do početka 2011. godine. Tada smo odlučili da „dovedemo“ EAP u Sloveniju jer su mnoge studije utvrdile korisnost ovog programa. Zatim smo postepeno počeli da širimo naše EAP usluge u Hrvatskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini i Makedoniji. Počeli smo sa uspostavljanjem mreže iskusnih savetnika, koji su potom prošli dodatnu obuku iz oblasti EAP.

Epidemija covid-19, koja je počela u proleće 2020. godine, uzdrmala je mentalno zdravlje mnogih pojedinaca. Poslodavci su počeli da obraćaju još više pažnje na mentalno zdravlje zaposlenih u okviru promocije zdravlja na radnom mestu. Kao rezultat toga, sve više poslodavaca je postalo svesno važnosti brige o zdravlju i dobrobiti zaposlenih, a interesovanje za EAP je poraslo.