Mnogi od nas žele da dožive osećaj zadovoljstva, sreće i ispunjenosti na poslu, što i nije iznenađujuće, jer veliki deo svog života posvećujemo poslu. Često ni ne shvatamo kako to utiče na naše opšte blagostanje. Psihološko blagostanje na radnom mestu rezultat je mnogih faktora, među kojima se ističu  međuljudski odnosi sa kolegama, opšta radna klima, odnos sa nadređenim, mogućnosti za lični i profesionalni rast, plata i zdravstvena zaštita na radnom mestu. Važno je istaći da okruženje u kojem radimo igra ključnu ulogu u oblikovanju pozitivnog blagostanja zaposlenih. Često je za to odgovoran menadžment kompanije u kojoj radimo. Ipak, mnoge stvari možemo da uradimo sami ili zajedno sa kolegama.

Težimo asertivnoj komunikaciji na radnom mestu

Asertivna komunikacija se pokazala kao najefikasniji način komunikacije, koji nam omogućava da bezbedno i neopterećeno razgovaramo o različitim pogledima, preprekama, greškama ili nezgodama na poslu. To ne znači da svi moramo da budemo prijatelji, ali možemo da se ponašamo dostojanstveno i sa poštovanjem čak i prema onima koji nam nisu najbliži. To ne znači da se pasivno slažemo sa svime što drugi kažu i da nikada ne iznosimo svoje mišljenje. Niti to znači da agresivno napadamo drugu osobu, pričamo joj iza leđa ili je ignorišemo. Radi se o tome da možemo da izrazimo svoje neslaganje bez obezvređivanja ili ponižavanja druge osobe. To znači da dajemo osobi prostor da izrazi svoje mišljenje, a mi odgovaramo komentarisanjem njenog mišljenja, a ne njega kao osobe. Asertivna komunikacija jača poverenje, saradnju i dobre odnose sa kolegama, doprinosi efikasnom rešavanju međuljudskih konflikata i deluje kao zaštita od pojave psihičkog i emocionalnog zlostavljanja na radnom mestu.

Pogledajmo neke primere asertivne komunikacije:

  • „Primećujem da je teško da pomirimo različite stavove. Možemo li da razgovaramo i možda nađemo zajedničko rešenje?”

  • „Imam neke nedoumice u vezi sa ovim predlogom. Hajde da ih zajedno raspravimo.“

Razgovarajmo o našim potrebama, željama i idejama sa upravom

Svi se osećamo dobro kada se naše mišljenje računa. Važno je da nas drugi vide i čuju, jer nam to daje osećaj da smo važni, a ne da smo „samo broj“. Da li su vam potrebni novi računari u kancelariji? Da li biste želeli dodatno obrazovanje? Imate ideju kako da poboljšate proces na poslu? Možda želite jasnije granice između posla i slobodnog vremena? Prosledite ove potrebe, želje i ideje nadređenima ili osoblju odgovornom za pomenuta pitanja. Zapitajmo se šta zaista želimo i saopštimo to menadžmentu i kolegama na odgovarajući način.

Pokušajmo da prenesemo naše potrebe, želje i ideje kroz asertivnu komunikaciju:

  • „U poslednje vreme razmišljam o svom profesionalnom rastu. Pitam se da li bismo mogli da razgovaramo o mogućnostima za dodatnu obuku ili projekte, koji bi mi pomogli da razvijem svoje veštine i znanje?“

Svako na radnom mestu ima mišljenja, osećanja, ideje, želje i potrebe. Možemo prilično brzo da saznamo da možda nismo svi isti. Takođe možemo da otkrijemo da je teško ugoditi svima. Ipak, svi imamo pravo da izrazimo svoja iskustva i da se osećamo saslušano. Pri tome je dobro biti osetljiv na druge i njihova iskustva i koristiti odgovarajuću komunikaciju.