Dosada na poslu nije tako retka pojava među zaposlenima kao što mislite. To ne predstavlja samo nerad, jer su situacije u kojima ne možemo ništa na poslu uraditi obično retke. Dosada se javlja u aktivnostima koje ne predstavljaju pozitivan ili željeni izazov ili kada zaposleni gube smisao u poslu koji obavljaju, što se ogleda u nezadovoljstvu. Svako malo drugačije doživljava radost rada i svako ima različita očekivanja u pogledu toga koliko rada je potreno da se unapredi.
Da li ste znali?
Nalazi jedne od novijih studija pokazali su da dosada na poslu može negativno uticati na zadovoljstvo životom i povezana je sa namerom da se napusti radno mesto (Nur Secki, 2018).
Porez na tehnološki napredak i brze promene
Danas su promene deo svakodnevnog života, jer se menjaju pojedinci i njihove vrednosti, a menja se i radno okruženje. Svojim procvatom, tehnološki napredak je značajno promenio sliku današnjih radnih mesta, jer su zahtevniji radni zadaci često prepušteni elektronskim ili automatizovanim procesima, a ljudi su sve više opterećeni operativnim i administrativnim procesima. Mnoge brze promene stoga izazivaju stres kod zaposlenih, a samim tim i probleme u fizičkom i mentalnom zdravlju. Stručnjaci upozoravaju da jedan od simptoma može biti i dosada na poslu, čiji porast beleže razne radne organizacije.
Jedan od četiri radnika kaže da mu je stalno dosadno na poslu. Istraživanja ukazuju da dosada na radnom mestu dovodi do gubitka koncentracije i čak polovina ispitanika uviđa da tada više greši.
Autonomija, zasnovana na osećaju sopstvene vrednosti i percipirane psihološke slobode, je ključna
Za ljude je karakteristično da aktivno sukreiraju svoj svet. Ali u slučajevima kada su okruženje, zadaci i odgovarajuća ponašanja već strogo određeni unapred, aktivna ko-kreacija je suvišna. Time pojedinac gubi kontakt sa svojim okruženjem i interesovanje za njega. Dosada na radnom mestu nastaje zato što je pojedincu uskraćena mogućnost da odlučuje o organizaciji svog vremena, o ciljevima ka kojima će raditi i o načinu na koji će ih ostvariti. Gubitkom autonomije pojedinac gubi i smisao svojih postupaka.
Na dosadu na poslu direktno utiču dobri odnosi sa kolegama. Tamo gde su dozvoljeni kraći razgovori između radnih zadataka, zaposleni su mnogo produktivniji, uspešniji i zadovoljniji. Istovremeno, saradnici takođe utiču na otklanjanje dosade indirektno izražavajući svoja uverenja i stavove. Kada kolege pozitivno ocenjuju rad i prepoznaju njegove izazove i značaj, kolege će brže usvojiti takav odnos prema svom poslu. Humor je takođe važan pokretač dosade na poslu.
Lider je neko ko svojim menadžerskim pristupima može dati presudan doprinos povoljnoj radnoj klimi, ojačati odnose među kolegama, prepoznati individualne potencijale i olakšati njihov razvoj. Mnoga istraživanja potvrđuju da stimulativni stil upravljanja značajno smanjuje otuđenje zaposlenih. Studije identifikuju velike pozitivne efekte posebno kod menadžera koji prihvataju promene, promovišu internu motivaciju i jačaju poverenje među kolegama.
Pošto je dosada tema sa negativnim konotacijama, zaposleni izbegavaju da je pokreću. Kako bi izbegli da ih kompanija etiketira kao lenja ili sankcioniše, oni radije ćute i prikrivaju dosadu nego da je razotkriju i eliminišu na smislen način. Stoga je ključno stvaranje radnog okruženja koje je otvoreno za nove predloge i koje nagrađuje samoinicijativne projekte.
