Popunite kontrolnu listu koju možete da pronađete na ovom linku i proverite da li vas posao iscrpljuje i kako utiče na efikasnost rada.
U normalnim okolnostima, naše telo je dobro pripremljeno za stresna opterećenja i može da ih nosi. Međutim, kada su opterećenja prečesta, preintenzivna ili traju predugo, to je preopterećenje. U slučaju kratkotrajnog preopterećenja, ne govorimo o iscrpljenosti, ovo drugo nastaje kao rezultat preopterećenja usled stresnih situacija koje dugo traje (nekoliko nedelja). Iscrpljenost na poslu je takođe posledica osećanja frustracije i može dovesti do raznih bolesti povezanih sa stresom, ali ne i do sloma koji je karakterističan za sagorevanje. Na fizičkom planu može se manifestovati kao hronični umor, a na psihičkom kao stalni osećaj nezadovoljstva. Radna iscrpljenost može proći nakon kratkog ili dužeg odmora i ne predstavlja psihički poremećaj.
Kod osoba koje su takođe lično sklone radoholizmu, produžena prekomerna opterećenja takođe mogu da izazovu proces sagorevanja. Prvi znaci sagorevanja su prekomerna radna angažovanost, traženje priznanja i osećaj hitnosti i prinude. Vremenom se pojavljuju znaci kao što su beznađe, anksioznost, napadi panike i emocionalne promene. Pojedinac obično sagoreva nekoliko godina pre nego što nastupi sagorevanje, što je poslednja faza u procesu sagorevanja i, za razliku od sagorevanja na poslu, predstavlja mentalni poremećaj.
Sagorevanje (burnout) je potpuni psihofizički slom koji nastaje kao posledica višegodišnje iscrpljenosti prekomernim radom i emocionalnim angažovanjem. Prema statistikama, 8-10% ljudi u opštoj populaciji ga trenutno doživljava.
U efikasnom upravljanju stresom i opterećenjem kod zaposlenih može da pomogne individualno psihološko savetovanje i obuka u okviru EAP-a.
