Emocije su naš odgovor na situaciju ili događaj koji nam je važan, pa možemo da osetimo čitav niz emocija, kako prijatnih tako i neprijatnih, čak i na radnom mestu. Zato ne možemo samo da izbrišemo emocije, da ih ignorišemo ili da se fokusiramo samo na one koje su nam prijatnije. Neprijatne emocije imaju svoj adaptivni i zaštitni zadatak, pa ih ne možemo jednostavno ignorisati ili potisnuti. Njihova uloga je najčešće da obezbede sopstvenu bezbednost, pa ih je važno osetiti, prepoznati i shodno tome regulisati. Iako smo svesni da sve emocije koje doživljavamo imaju svoju ulogu, moramo takođe biti svesni da je prikladno da emocije izražavamo konstruktivno. Kada se suočimo sa određenom stresnom situacijom, osećamo određenu emociju, ali zapamtite da uvek možemo da reagujemo na promišljen, konstruktivan i smiren način.
Nemoguće je uvek pravilno prepoznati emocije, definisati ih i adekvatno reagovati na određenu situaciju. Međutim, svesno suočavanje sa takvim situacijama povećava našu emocionalnu inteligenciju, koja nas jača i daje nam snagu, iskustvo i znanje da lakše i efikasnije upravljamo svojim emocijama u budućnosti. Svaki pojedinac može jasno da izrazi svoja osećanja, ali će emocionalno inteligentna osoba biti svesna okolnosti i izraziti odgovarajuće emocije na odgovarajući način.
Visoko emocionalno inteligentni zaposleni bolje saopštavaju svoje ideje, namere i ciljeve, efikasnije pregovaraju i rešavaju nesporazume i motivišu sebe i druge. Oni takođe doživljavaju svoje radno okruženje kao manje stresno i prijavljuju manji procenat zdravstvenih problema. Sposobnost da se efikasno regulišu emocije na radnom mestu na taj način pomaže u smanjenju stresa na poslu i održava mentalno zdravlje.
Emocionalna inteligencija se takođe može razviti u radnom okruženju
U poređenju sa koeficijentom inteligencije, koji ostaje isti tokom života, emocionalna inteligencija se razvija i usavršava kroz iskustvo tokom života. Pravo učenje emocionalne inteligencije odvija se samo kroz praksu. Razvoj je moguć kroz konkretne promene u svesti, razmišljanju i posebno akciji.
Jednostavne strategije koje nam mogu pomoći da razvijemo sopstvenu emocionalnu inteligenciju su:
- samosvest: pratite svoja osećanja, prepoznajte kako se osećate u određenim situacijama,
- kognitivno rasuđivanje: uključuje promenu percepcije i procene situacije,
- vežbe disanja za relaksaciju: smanjenje fizioloških uzbuđenja izazvanih različitim emocijama,
- čitanje: postoji mnogo literature iz oblasti samorazvoja, samopomoći, meditacije,
- pismeno izražavanje: pisanje o emocijama ima pozitivne psihološke i fiziološke koristi, jer povećava prepoznavanje i razumevanje sopstvenih emocija,
- samorazgovor ili razgovor sa stručnjakom: usmeno izražavanje takođe doprinosi boljem prepoznavanju i razumevanju emocija,
- predviđanje sopstvenih reakcija: na osnovu prošlih reakcija i vaših emocija, pokušajte da predvidite sopstvenu reakciju u određenoj situaciji,
- pozitivna perspektiva: u teškim trenucima fokusirati se na pronalaženje rešenja, konstruktivno prihvatiti kritiku,
- pažljivo slušanje i praćenje sagovornika,
- mirna, otvorena i iskrena komunikacija.
Specifične strategije su takođe karakteristične za radno okruženje:
- otvorena komunikacija sa kolegama,
- javna pohvala,
- obrazovanje i obuka,
- jasno definisane vrednosti kompanije.
Ako želite da povećate sopstvenu ili emocionalnu inteligenciju svojih zaposlenih specifičnim aktivnostima prilagođenim vašoj kompaniji, kontaktirajte nas.
