Popunite upitnik koji možete da pronađete na ovom linku i proverite kakvu psihološku bezbednost osećate u svom radnom timu.
Psihološka bezbednost je pojam ili uverenje pojedinca da je radno mesto bezbedno mesto gde može da progovori, iznese ideje, predloži ispravke, pa čak i da prizna greške. Stoga predstavlja osećaj sigurnosti i poverenja da se mišljenje pojedinca čuje i ceni.
Niska psihološka bezbednost se brzo može prepoznati u kompaniji, a tipični znaci su da zaposleni ne postavljaju mnogo pitanja na sastancima, ne priznaju svoje greške, pa čak ni ne okrivljuju druge kolege, da u diskusijama dominiraju menadžeri, radni tim izbegava teške razgovore i vruće teme, te da zaposleni retko daju povratne informacije, a ni zaposleni ni menadžeri to ne traže niti očekuju. Iako bi izgledalo drugačije, izbegavanje i nedostatak neslaganja ne ukazuje na visoku, nego na nisku psihološku bezbednost, čak su nesuglasice zbog različitih gledišta čak i dobrodošle, jer na taj način podstičemo inovativne ideje i rešenja. U radnom okruženju sa niskom psihološkom bezbednošću, manje je verovatno da će zaposleni pomoći jedni drugima.
Psihološka bezbednost je direktno povezana sa efektivnošću menadžera. Zaista, istraživanje je pokazalo da kada zaposleni ocenjuju veštine menadžera sa 9 ili 10, oni imaju prosečnu ocenu psihološke bezbednosti od 84%. Kada ocenjuju sposobnost svojih lidera sa 6 ili manje, oni imaju prosečnu psihološku bezbednost od 36%.
Uvođenje sveobuhvatne usluge Employee Assistance Program može da pomogne vašoj kompaniji da uspostavi inkluzivnu organizacionu kulturu kroz edukaciju i obuku menadžera, dok neposredna psihološka podrška zaposlenima i njihovim članovima uže porodice povećava osećaj psihološke bezbednosti u kompaniji.