Tek u poslednjih nekoliko godina više pažnje se posvećuje prezentizmu. Javlja se uglavnom u oblasti rada, ali podrazumeva prisustvo zaposlenog na radnom mestu uprkos zdravstvenim, psihičkim ili fizičkim problemima. Jednostavno rečeno, prezentizam je istovremeno prisustvo i odsustvo na poslu („na poslu – ali van njega“).

Kada dođemo na posao bolesni, povređeni ili u bilo kom stanju za koje bi bilo bolje da se „odmaramo“ kod kuće (koristimo bolovanje), naš učinak je ograničen zbog ovih problema, radimo sporije i potrebne su duže pauze. Tako možemo da završimo manje radnih zadataka i ne možemo da pokažemo sve svoje potencijale i sposobnosti na poslu.

 

Koje karakteristike zaposlenih doprinose pojavi prezentizma?

  1. Negiranje prisustva bolesti ili lošeg stanja. Uprkos pogoršanom zdravstvenom stanju, često pogrešno ocenjujemo da smo i dalje podjednako efikasni i produktivni na poslu.
  2. Potreba za priznanjem. Ponekad jednostavno ne znamo kako da kažemo „ne“ tuđim potrebama i željama. Oni često stoje iza osobina ličnosti koje imaju tendenciju da ugode i previše se prilagođavaju drugim ljudima. Takvi zaposleni češće dolaze na radno mesto uprkos tome što se osećaju loše nego oni koji znaju da postavljaju granice u skladu sa svojim mogućnostima i svojim nadređenima.
  3. Radoholizam. Ova karakteristika je razlog zašto često dolazimo na posao bolesni, jer smo sigurni da smo najbolji za ovaj posao i samim tim nezamenljivi. Istovremeno, ugledamo se na naše kolege, kojima ne želimo da namećemo dodatni posao i opterećujemo ih svojim odsustvom.
  4. Nezamenjivost. Postoji mišljenje da su zaposleni nezamenljivi za organizaciju rada i da bez nas posao neće biti gotov. Međutim, to često nije slučaj. Kada je rad dobro organizovan, predviđaju se moguća (bolesna) odsustva zaposlenih i uspostavljaju mehanizmi zamene odsutnog lica kako bi se posao ipak završio.

 

Zašto je prezentizam loš za nas?

  1. Kada radimo svoj posao uprkos tome što se osećamo loše, prvenstveno štetimo sebi. To povećava opseg fizičkih i psihičkih problema i pogoršava naše opšte zdravlje, što može rezultirati dužim bolovanjem i produženim oporavkom. To se odnosi i na probleme sa anksioznošću, depresijom i drugim emocionalnim problemima, koji se kontinuiranim radom održavaju i dalje produbljuju.
  2. Nanosimo štetu ljudima oko nas. Zaraznim bolestima povećavamo mogućnost zaraze naših kolega i time pogoršavamo njihovo opšte stanje na radnom mestu.
  3. Psihički i fizički zdravstveni uslovi uzrokuju gubitak produktivnosti na poslu. Zbog narušavajućih zdravstvenih faktora, pažnja i koncentracija su nam znatno lošiji, pravimo više grešaka pri obavljanju zadataka i potrebno nam je više vremena da ih završimo nego kada se osećamo dobro. Loš osećaj i raspoloženje utiču na sposobnost suočavanja sa problemima i zahtevima na radnom mestu. Zbog povećane podložnosti stresu iz okoline i smanjene produktivnosti, doživljavamo veću količinu stresa. Dolazak na posao, uprkos zdravstvenim problemima, stoga dovodi do dugotrajne iscrpljenosti.
  4. Usled pogoršanja osećanja možemo biti manje fokusirani i pažljivi, što utiče na bezbednost na radnom mestu. U prisustvu fizičkih i psihičkih problema, povećava se verovatnoća nezgoda i povreda na radnom mestu. Time ugrožavamo sebe, ali i druge zaposlene.

 

Kako smanjiti prezentizam?

Prezentizam se često javlja kao rezultat karakteristika ličnosti zaposlenih, ali mogu postojati i uzroci na organizacionom i sistemskom nivou. U meri u kojoj se prezentizam masovno javlja na radnom mestu, mogu biti karakteristike radne organizacije koje podstiču pojavu prezentizma. U ovom slučaju govorimo i o nedostatku kontrole ili neadekvatnoj kontroli psihosocijalnih faktora rizika.

Da li ste znali?

Psihosocijalni faktori rizika su oni psihološki i socijalni aspekti rada, zaposlenih, organizacije rada i šire okoline koji, pored fizičkog, hemijskog i biološkog stresa, povećavaju verovatnoću zdravstvenih komplikacija zaposlenih, a takođe povećavaju verovatnoću smanjenja efikasnosti i produktivnost na poslu i probleme u koordinaciji posla i privatnog života (Šprah i Zorjan, 2016).

 

Stoga je neophodno pažljivo pratiti ovakvu pojavu u organizacijama i uvesti mere u slučaju masovnog prezentizma. Zadatak poslodavaca je da kroz različite programe i aktivnosti stvore radno okruženje u kojem se zaposleni podstiču da brinu o svom zdravlju. Bolovanje je podržano u slučaju bolesti, a da se zaposleni ne plaše sankcija.

Kao zaposleni u organizaciji, takođe možemo doprineti pojavi prezentizma i smanjenju njegovih negativnih posledica. Pre svega, naš zadatak je da preventivno brinemo o svom zdravlju i dobrom stanju, redovnom fizičkom aktivnošću i zdravim načinom života. U slučaju lošeg stanja i smanjene sposobnosti za obavljanje posla, bolje je ostati kod kuće, na nekoliko dana bolovanja. Na ovaj način ćemo se zdravi vratiti na radno mesto i ponovo postići očekivanu radnu efikasnost i produktivnost.